ВОКУНИШ

Садои Кабирї боз баланд шуд

Тољикистони соњибистиќлоли мо  рўз аз рўз  ва сол то сол   ободтару зеботар гардида, рўзгори мардумонаш њам бењтару хубтар мегардад. Воќеан њам ин пешрафтанњову шукуфтанњо натанњо барои мо, тољикистониён, балки барои тољикони тамоми рўи олам мояи ифтихору сарбаландї мегардад. Њамаи дастовардњову  осмони софу  сулњи пойдори Тољикистони азиз моро ба он дилпур мегардонад, ки оянда дар як фурсати  на чандон  дароз  шомили рўйхати давлатњои пешрафтаи љањон хоњем гашт. Барои ба ин маќсаду орзу расидан њар як фарди кишварро зарур аст, ки новобаста ба эътиќоду аќидањои сиёсиямон чун фарзандони як оила муттањид шудаву  бањри амалї сохтани њамаи он  њадафњое, ки аз сиёсати  пешгирифтаи Њукумати Љумњурии Тољикистон ва Сарвари давлатамон бармеояд, пурмањсул зањмат кашем.

Њодисањо ва равандњои сиёсии љањонї аз он башорат медињад, ки   дар ин рўзњои басо њасосу љањонишавї дар кишварњои пешрафта њамаи њизбњои сиёсї ба  њам омадаву  аз  сиёсати њукуматњои худ якдилона  пуштибонї менамоянд.

Аммо роњбарияти мухолифини тољик  бо сарварии раиси њизби дар Тољикистон мамнўи Нањзати Исломии Тољикистон Муњиддин Кабирї муќобили сиёсати пешгирифтаи имрўзаи роњбарияти Тољикистон хабарњои иѓвоангез пањн намудаву мехоњад номи кишвари азизи моро  дар арсаи љањон доѓдор кунад.

Чунончи рўзи  9-уми июли соли равон  дар шањри Дортмунди Олмон њамоиши мухолифини тољик   баргузор шуд. Дар он рањбари њизби мамнўи нањзати исломї Муњиддин Кабирї, намояндагони “Гурўњи 24” ва Анљумани нерўњои созандаи Тољикистон ширкат ва суханронї карданд. Яъне, Кабирї пас аз хомўшии начандон тўлонї, боз садо баланд кард.

Пўшида нест, ки Њизби Назњати Ислом аз рўзњои аввали фаъолияташ сиёсати душманона, ѓаразнок ва маќсаднокро пеша карда, дар сафњои худ одамони аз давлату миллат норозї, шахсони љиноятпеша  ва ё ба экстремизм майлдоштаро гирд оварда, њар сари љанд  ваќт дасисае ё иѓвоеро дар фазои сиёсии кишвар роњандозї мекунад.

Ин њамоиши онњо давоми њамон дасисабозињои эшон аст.

Чун  Муњиддин Кабирї, ки дар хориљи   кишвар ќарор гирифтаву  ба ину он беасосу бењуда шиква мекунад, ки гўё сари ўву наздиконаш фишор меоранду атрофи онњо иѓво меангезанд. Аммо љаноби Кабирї боре аз худ намепурсад, ки дар ин ќадар муддати роњбариаш  чї навигарие барои мардум кард? Чї  пешнињодоти љолиб барои рушду нумўи кишвар кард? Њатто дар зодгоњаш  кори савоберо накардаву  њамдењагонаш “дилсўзиву  њар лањза  аз муњаббат ба ватан” сухан гуфтанњояшро ёвагўињои беасос мешуморанду халос. 

Зеро имрўз њамагон медонанд, ки дар муддати  “кафлес”-и њизб дар дасташ будан чї ќадар  иншооту амволро барои худу наздиконаш хусусї  кард. Мањз бо дасти «сахо»-и Кабирї бинои хушсохти дуошёнаи ПМК-аи дар  маркази ноњиябуда ба вайронаву заводи асфалт бошад, ба нестї расидааст.

Бинои нимсохти кўчаи Исмоили Сомонии маркази ноњия низ баъди таъмири бесифат бо ќимати гарон ба «њамдиёрон» фурўхта шуд.

Иштињои ќозгири сиёсатмадори  љавон  поён надошт. ЉДММ «Сохтмон-Вањдат», ЉДММ «Ремстрой», ЉДММ «Бинокор сервис», ширкатњои тиљоратии  «Шањрванд», «Ситї», ЉСШК « Сомониён-3», «Баракат»,  хољагии дењќонии «Истиќлол», бинои нотамоми дар ноњияи  ба номи И. Сомонии шањри Душанбе ва чанди дигар  ба моликияти  ўву хешонаш  табдил ёфт.   Тањти сарпарастии Кабирї дањњо нафар њамдиёрону хешу таборонаш дар мамлакатњои арабї донишљў шуданд. Ба ќавле аќлњои худиро фидои идеологияи  беруна кард ў. Аксари онњо имрўз аз барбод рафтани чанд соли  умрашон пайи таълим дур аз кишвар, пушаймонанд.

Аммо имрўзњо дар бари ў бародаронаш Якошаву Муњаммадсолењ, хоњараш Бибисоро, писаронаш Руњулло, Муњаммаду Салимљон, љиянњояш Муњаммадљону Эмомалї, ки тахаллуси “Аббос”-ро дорад, истодаву тавассути шабакањои иљтимої ва ташкили пикетњо дар назди  сафоратхонањои кишварамон дар Аврупо ва  њамоишњои байналмилалї  ба паст задани арзишњои миллї ва дунявии  Љумњурии Тољикистон даст зада истодаанд.

Садои баландкардаи Кабирї ва амалњои пайвандону пайравонаш  акси худро дар љомеа намеёбад. Зеро  акнун њамагон медонанд, ки онњо киянду чикора ва гулу даронданњои онњо аз бањри пораи  устухони хољагони хориљияшон мебошад.

Миёнаи моњи июли соли равон бошад, сохтори минтаќавии зиддитеррористии Созмони њамкории Шанхай њизби дар Тољикистон мамнўи нањзати исломиро ба фењрасти гурўњњои “террористї-экстремистї” ворид кард.

Яъне њамин тариќ,  СЊШ, ки 8 кишвари бузурги љањонро бо ќаламрави умумии  3,4 млн. км2 ва беш аз 3,3 млрд. ањолї дар бар мегирад, ташкилоти террористї будани ЊНИТ-ро эътироф кард.

Ваќт худ довар асту хоњем дид, ки ин “ватандорон”и беватан  садои худро боз аз кадом сўрохї баланд мекарда бошанд.

Лочини НУР.